KARDIOTERAPIJU ČINE VEŽBE ZA OPORAVAK I ZDRAVLJE SRCA A TO SU:
Time se ispunjavaju dve osnovne potrebe srca – za aktivnošću i za relaksacijom.
Cilj ovakvog treninga je održavanje kardiovaskularne izdržljivosti i produžavanje faze kvalitetnog opuštanja koje su od opšteg značaja i za telo i za psihu.
Fizičke vežbe su profesionalne vežbe, umerenog intenziteta, određenog tempa i redosleda izvođenja.
Relaksacione tehnike se sastoje od tehnika dubokog disanja i tehnika progresivne mišićne relaksacije i tehnika duboke relaksacije (po tipu autogenog treninga).
Namernim i svesnim disanjem podstiču se vitalne snage i procesi u telu. Metodom duboke relaksacije povezujemo fizičke senzacije u telu izazvane jakim emocijama straha i uznemirenosti sa dubljim sadržajima našeg bića – osećanjima i mislima.
VEŽBE POSLE SRČANOG UDARA, INFARKTA MIOKARDA – ZA OPORAVAK SRCA
KARDIO VEŽBE – Terapeutske vežbe svrstane po grupama, u odnosu na opterećenje kardio-pulmonalnog sistema, od lakših ka težim. Svaka od tih grupa sadrži neku od relaksacionih vežbi, vežbi disanja i fizičko-dinamičkih vežbi za ekstremitete i trup, sa otporom i bez njega.
VEŽBE HODA – određenog ritma i trajanja, u kombinaciji sa vežbama istezanja (iz stranih rehabilitacionih programa)
TEHNIKE RELAKSACIJE – rade se zasebno. Relaksacija je deo terapije i oporavka nakon srčanog udara. Istresti nagomilan stres iz sebe i naviknuti telo na mirovanje jeste jedna od najvažnijih ljudskih potreba.
VEŽBE ZA SMANJENJE KRVNOG PRITISKA (HIPERTENZIJU I SKLEROZU) – ZA PREVENCIJU SRČANIH OBOLJENJA
Sastoje se od četiri kompleksa vežbi – programa sa izvođenjem u sedećem ili stojećem položaju, umerenog naprezanja svih mišićnih grupa, dozirane jačine i brzine pokreta, vežbi disanja.
Tehnika duboke relaksacije i ostale tehnike opuštanja. Napeto telo je kruto i bolno. Na taj način telo šalje poruku da nije spremno da se suoči sa nekom životnom situacijom koja je, u tom momentu, za njega suviše zahtevna. Efikasne metoda za opuštanje napetosti i pritiska u mišićima, nervima, emocijama i mislima, za učenje nošenja sa stresnim situacijama (antisters vežbe). Primenljive su i kod ostalih psihosomatskih poremećaja.
Vežbe se odvijaju pod stručnim vođstvom. Namenjene su onima kojima su dozvoljene u rehabilitacionom tretmanu. Kao i svim ostalima, manje više zdravima koji žele da se unaprede i povećaju svoj kvalitet života.
Kardioterapijom se smanjuje nadraženost nervnog sistema, tj. preterana proizvodnja adrenalina karakteristične za bilo koje stresno stanje; povećava se emocionalna stabilnost pacijenta jer se, samim tim, smanjuju agresija i depresija a povećava želja za životom i radom.